Svet se istovremeno sa pandemijom Covida-19 suočava i sa pandemijom stresa

Doc. dr sc. Marin Jukić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu posvećuje se proučavanju misli i emocija, kao i njihovog uticaja na ljudsko odlučivanje. Rezultate njegovih prethodnih istraživanja o farmakološkom lečenju depresije i shizofrenije Međunarodni stručni žiri konkursa International Medis Awards dve godine zaredom ocenio je kao najbolja istraživačka dostignuća na području farmacije u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Sa doktorom Jukićem smo razgovarali o aktualnoj situaciji, pandemiji i njenom uticaju na psihičke poremećaje, kao i o njegovom novom istraživačkom radu. 

Doc. dr sc. Jukić upozorava da se svet istovremeno sa pandemijom covida-19 suočava i sa pandemijom stresa i zato očekuje porast ionako raširene učestalosti depresivnih i anksioznih poremećaja u razvijenom svetu. Kada i da li će biti razvijena vakcina protiv novog koronavirusa i kada će, odnosno da li će biti pronađene nove terapije za efikasno savladavanje covida-19, nije poznato. Dr Jukić je međutim uveren da će posledice emocionalnih ožiljaka koje uzrokuje aktualna pandemija biti dugotrajne: 

„I bez covida-19 živimo u dobu jako velikog stresa, a on izaziva samo dodatan strah koji nam visi nad glavom. Zato bih rekao da se suočavamo sa pandemijom stresa i sa relativno dobrom sigurnošću mogu da vam kažem da ni za anksiozne poremećaje ni za depresivne šokove koji mogu uslediti usled ovakve situacije sigurno neće biti izmišljena nikakva vakcina. Ljudi su nervozni, prestrašeni i uvid u potpunost magnitude posledica pandemije biće moguć tek retrospektivno.“

Nesigurna nova stvarnost

Nova stvarnost obeležena nesigurnošću znači veliki izazov za istraživače u farmaciji koji traže najbolje farmakološke odgovore za lečenje psihijatrijskih bolesti i psihičkih poremećaja. Farmakološko polje u psihijatriji je naime prilično usko, upozorava dr Jukić:

"U principu lekari u psihijatriji imaju na raspolaganju samo 15 lekova i to je to. Cilj nas farmaceuta je da svakom pacijentu zavisno od individualnih karakteristika omogućimo optimalnu dozu leka u pravo vreme. Suština mog istraživanja u proteklim godinama, za koje sam i dobio nagrade International Medis Awards, bila je nekakva kvantifikacija individualnih karakteristika pojedinog pacijenta da lekaru obezbedimo korisnu informaciju na osnovu koje bi lakše procenio potrebnu dozu leka za svakog pacijenta. Cilj mog trenutnog istraživačkog projekta, koji je pomogao finansirati Fond za nauku Republike Srbije, jeste algoritam koji će na osnovu visine, težine, biohemijskih parametara i genetskih informacija psihijatrima omogućiti preciznije određivanje doza lekova." 

Eksperimentiranju sa dozama psihijatrijskih lekova došao je kraj

Istraživanja i njihovi rezultati doc. dr Jukića u prethodne tri godine imaju važne aplikativne posledice. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) na osnovu rezultata njegovih istraživanja promenila je naime smernice za propisivanje nekih psihijatrijskih lekova u SAD-u. U istraživanju se očekuje da će taj trend uskoro pratiti i Evropska agencija za lekove: „U praksi se dešava da se doze lekova pacijentima određuju uz pomoć metode 'pokušaja i pogrešaka’, zbog koje mnogi pacijenti stvarno pate. To moramo promeniti i nadam se da će moje istraživanje doprineti napretku na ovom području.“

Algoritam koji će na osnovu novih saznanja o metabolizmu nekih aktivnih supstanci u psihijatrijskim lekovima omogućiti individualizovane doze biće upotrebljen kod propisivanja različitih lekova koji se upotrebljavaju u psihijatriji. A naročito kod propisivanja lekova za lečenje depresije i anksioznosti: „To su slične bolesti koje lečimo sličnim lekovima, a ima ih približno deset. Mi trenutno proučavamo dva leka, a ako nam uspe obezbediti dodatno finansiranje, raširićemo istraživanje na proučavanje još šest ili sedam lekova. Psihijatrima želimo naime omogućiti da nakon izbora leka za pojedinog pacijenta pomoću algoritma precizno odrede i najadekvatniju dozu. Time bi se uspeh lečenja sa postojećih 30–40% povećao na približno 50%.

To ne zvuči kao ogromno poboljšanje jer polovina pacijenata možda još uvek neće odgovarajuće reagovati na neki lek. Ali ako znamo da svaki 20. među nama ima teške napade anksioznosti i depresiju i da se svaki četvrti pojedinac bar jedanput u životu suočava sa povećanom anksioznošću ili čak depresivnom epizodom, 10% viši uspeh lečenja znači veoma mnogo jer ukazuje na to da će lečenje kod toliko većeg broja pacijenata koji pate promeniti život.“

Šta nam govori Covid-19?

Novi koronavirus, koji za nekoliko meseci može okrenuti život na glavu i zaustaviti čitav svet dokazuje koliko je u stvari nemoćan i neotporan ljudski rod. "Iako nismo doživeli neku globalnu kataklizmu, bar ne u našem regionu, ipak se nadam da ćemo kao društvo iz svega toga izvući nešto dobro i shvatiti da medicinska istraživanja treba podupreti i investirati u njih. Da će svest o važnosti nauke i medicinskih istraživanja ubuduće biti jača kod stanovništva, u medijima i naravno kod ljudi na odlukotvornim pozicijama širom sveta, koji će istraživanju nameniti više sredstava i podrške kako bismo slične situacije mogli da rešavamo na najbolji mogući način, da sprečimo brojne žrtve i velike patnje."

#pledgetoscience

„Dovoljno je da prošetate kroz psihijatrijsko odeljenje da biste shvatili šta se tamo dešava i sa čim se suočavaju ti pacijenti. To su sasvim obični i dobri ljudi koji su u jednom trenutku života malo skrenuli sa puta. Pomoći tim ljudima da sutra žive bolje i lakše, jeste nešto za što se je vredno uvek iznova boriti. Mi istraživači smo radoznali, to je suština naše prirode a naša želja da pomognemo ljudima i doprinesemo razvoju društva je motiv koji pomiče granice poznatog u nauci. Zato insistiramo i ostajemo posvećeni nauci“, završava razgovor ugledni doc. dr Marin Jukić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sorodne vesti